Алан Тјуринг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алан Матисон Тјуринг (енгл. ; Лондон, 23. јун 1912 — Чешир, 7. јун 1954) био је енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства — направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.[2][3][4][5]
Алан Тјуринг | |
---|---|
Пуно име | Алан Матисон Тјуринг |
Датум рођења | (1912-06-23)23. јун 1912. |
Место рођења | Лондон, Енглеска, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 7. јун 1954.(1954-06-07) (41 год.) |
Место смрти | Чешир, Енглеска, Уједињено Краљевство |
Узрок смрти | тровање цијанидом |
Универзитет | |
Поље | |
Ментори | Алонзо Черч |
Познат по | |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. године је прешао у Универзитет у Манчестеру да ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.
Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8, одељења задуженог за немачку морнарицу. Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке Енигме.[6][7][8][9] Године 1952, Тјуринг је осуђен за дело „велике непристојности” (енгл. ) пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат на хормонску терапију. Тјуринг је умро 1954. године пошто је појео јабуку напуњену цијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.