Војна тактика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Војна тактика, наука и вештина организовања војске, представља скуп техника за коришћење војних јединица за борбу против, и и наношење пораза непријатељу у бици.[1] Промене до којих је временом дошло у филозофији и технологији су се рефлектовале на промене у војној тактици. По модерном схватању, тактика је по структури најнижи од три нивоа планирања. Највиши ниво планирања је стратегија, која се бави питањем како се сила претвара у политичке циљеве, или специфичније, како се повезују циљеви и средства вођења рата. Операциони ниво се налази на средини, и он се бави формацијама јединица. У свакодневном речнику, „тактичке“ одлуке су оне које се доносе како би се постигао најбољи тренутни исход, док су „стратешке“ оне одлуке које се доносе да би се постигао најбољи укупни (дугорочни) исход, невезано за тренутни исход.[2]