Дух
нематеријално биће / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дух (грч. пнеума, нус и психа; лат. spiritus, mens, animus и anima; хебр. руах, арап. рух) јест вишеслојан филозофски појам који може имати разна значења, од којих су нека:
- нематеријална страна човекова, слична души, која може напустити тело;
- унутрашња суштина човека, свеукупност карактера, знања и убеђења;
- свеопшти карактер неке ствари, на пример: дух епохе, народни дух, дух времена;
- велики Дух у веровањима америчких староседелаца;
- свети Дух у хришћанству;
- дисање, дување, ваздух;
- покретачка сила у човеку;
- привиђење;
- злодух;
- авет
У народном веровању, дух је витални принцип или оживљавајућа сила у свим живим бићима. Још 1628. и 1633, и Вилијам Харви и Рене Декарт су спекулисали да се негде у телу, на посебном месту, налази „витални дух“ или „витална сила“, која оживљава цео телесни оквир, баш као што мотор у фабрици покреће машинерију у њој.[1]
Дух је често замишљан као натприродно биће, или нефизички ентитет; на пример, демон, вила или анђео.[2] Међутим, у древној исламској терминологији, дух () се односи само на чисте духове, али не и на друга невидљива створења, као што су џини, демони и анђели.[3]
Историјски гледано, дух се користио за означавање „суптилне“ за разлику од „грубе“ материјалне супстанце, као што је наведено у значајном последњем параграфу серa Исака Њутна.[4] У енглеским Библијама, „” (са великим „”), посебно означава Светог Духа.
Концепти духа и душе се често преклапају, и верује се да оба преживе телесну смрт у неким религијама,[5] а „дух“ такође може имати осећај духа, односно манифестацију духа преминуле особе. Дух се такође често користи за означавање свести или личности.