Русински језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Русински језик (русин. ) је језик русинског народа. Спада у групу источнословенских језика. Говори се међу Русинима у матичним (карпатским) областима на западу данашње Украјине, као и у суседним областима на југоистоку Пољске, североистоку Словачке, североистоку Мађарске и северу Румуније. Такође се говори међу Русинима у јужним панонским областима у Србији и Хрватској, односно на подручју Бачке, Срема и Славоније. Међу Русинима у дијаспори, говори се у САД, Канади и Аустралији. Дели се на два основна огранка, односно наречја: карпатско и панонско.[3][4][5][6]
русински | |
---|---|
Говори се у | Украјина Пољска Словачка Мађарска Румунија Србија Хрватска |
Број говорника | процењено бар 600.000[1] Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум) |
ћирилица (русинска ћирилица) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | rue |
Већински језик Мањински језик |
Русински језик је признат као мањински језик у Србији, Хрватској, Мађарској, Словачкој, Пољској и Румунији, али не и у Украјини, која одбија да призна пуну националну самобитност русинског народа, те стога третира русински језик као саставни део украјинског језичког корпуса. Услед сложених историјских и политичких околности, стандардизација русинског језика је још увек у току и спроведена је делимично, међу Русинима у Србији, Словачкој и Пољској.[7][8]
Проучавање русинског језика и његових варијетета спада у област посебне славистичке научне дисциплине, која се назива русинистика.[9]