Хугенотски ратови
From Wikipedia, the free encyclopedia
Француски верски ратови[1] или Хугенотски ратови[2] вођени су у Француској у периоду од 1562. до 1598. године између католика и калвиниста (протестаната, хугенота). У суштини, хугенотски ратови су врло сложена борба различитих социјалних снага француског феудалног друштва. Узрок је, пре свега, противуречност економских и политичких интереса дворског племства и буржоазије. Аристократија је приступила хугенотима тражећи враћање своје политичке независности и ограничавање краљевске власти, а сељаштво им се приближило у другој половини ратова са својим антифеудалним захтевима. Хугеноти су се организовали за борбу под вођством принца Луја Кондеа, адмирала Гаспара Колињија и генерала Франсоа Колинија, уз помоћ Енглеске и немачких протестантских кнезова, док су католици, које су предводили Франсоа Гиз и конетабл Монморанси Ан имали подршку папе и Шпаније. Било је осам хугенотских ратова. У њима је на обе стране учествовало племство са витешком коњицом у садејству са пешацима (аркебузирима, копљаницима и хелебардистима) из старих пикардијских и пијемонтских банди, али су језгро војске сачињавали швајцарски и немачки најамници-коњаници и пешаци. Борба се већином водила локалним снагама око многобројних утврђених градова, а у тражењу одлучних судара повремено су груписане и веће снаге па је било доста битака којима су наметнута привремена решења; ниједна страна пак, није имала довољно снага да овлада свим тврђавама и диктира крајњи мир. Протестантски ратови потресали су Француску до почетка XVIII века, а пуну равноправност протестанти су стекли после Француске револуције 1789.
Хугенотски ратови | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Вартоломејска ноћ | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
|
|