Теодор де Банвил
From Wikipedia, the free encyclopedia
Теодор де Банвил (француски: [Théodore de Banville] Error: {{Lang}}: text has italic markup (help); Мулен, 14 март 1823 – Париз, 13 март 1891 ) – француски поет, драматург, драмски критичар и новинар.
Теодор де Банвил Théodore de Banville | |
---|---|
Банвил фотографиран од Надар | |
Роден/а | Étienne Jean Baptiste Claude Théodore Faullain de Banville 14 март 1823(1823-03-14) Мулен, Франција |
Починат/а | 13 март 1891(1891-03-13) (возр. 67) Париз, Франција |
Занимање | поет, драматург, драмски критичар и новинар |
Националност | француска |
Период | XIX век |
Жанр | поезија |
Книжевно движење | романтизам, симболизам, парнасизам |
Значајни дела | Акробатски оди (1857), Изгнаници (1867) |
Потпис |
Славен по своите „Акробатски оди“ (Odes funambulesques) и „Изгнаници“ (les Exilés), Теодор де Банвил е наречен „поет на среќата“.[1]
Бил пријател на Виктор Иго, Шарл Бодлер и Теофил Готје, и бил сметан уште за време на својот живот како еден од најеминентните поети на својата епоха. Тој го открил надежниот талент на Артур Рембо.
Во своето дело, Теодор де Банвил го обединува романтизмот и парнасизмот, на кои им бил еден од предвесниците. Практикувал исклучителна љубов на убавината и универзална јасност на поетскиот чин, спротивставувајќи се истовремено на реалистичката поезија и на декадентноста на романтизмот[2], против кои тој ја потврдувал својата вера во чистотата на уметничкото творештво.