Историја Египта
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја Египта сматра се најдужом континуираном историјом једне уједињене државе у свету. Египћани се обично представљају као прва људска цивилизација, иако су неки месопотамијски градови у Сумеру настали пре египатских градова. Старо египатско царство, настало око 3100. п. н. е., прва је држава света. Држава је настала услед потребе за ауторитетом који би управљао системом за наводњавање. Царство је готово пет стотина година обједињавало територију од Медитерана до првих катаракти Нила. Уследио је период опадања познат под називом "први међупериод" обележен борбама два града, претендента за поновно уједињење: Тебе и Хераклеополиса. Као победник из овог сукоба излази Теба која формира Средње египатско царство. Царство је постојало до око 1700. године п. н. е. када је уништено под налетом Хикса. Врхунац је египатска држава достигла у време Новог царства.[1] Држава се простирала од Нубије на југу до Сирије на северу. Царство је водило ратове са Хетитима и Митанима. Ново царство је у свом врхунцу представљало светску силу тадашњег света. Моћ Новог царства опала је великом брзином. Средином 11. века п. н. е. престало је да постоји. Период који је уследио, назван Трећи међупериод, карактерише паралелно постојање више владарских династија. Египат је у једном периоду био под влашћу Нубијаца. Године 664. п. н. е. Египат потпада под власт Новоасирског краљевства. Убрзо се Псаметих I побунио и основао Саиску династију која је државом владала до пада под персијску власт. Египат је освојио ахеменидски цар Камбиз II 525. године п. н. е. Ахеменидски период старог Египта обележен је бројним сукобима између Персијанаца и Египћана у којима је Египат у више наврата формирао самосталну државу. Александрови походи довели су до уништења Ахеменидског царства. Египат је постао једна од сатрапија великог Александровог царства. Након Александрове смрти, његови генерали, дијадоси, воде борбе за наслеђе огромног царства. Један од дијадоха, Птолемеј I Сотер, прогласио се 305. године п. н. е. наследником египатских фараона. Под Птолемејском династијом, Египат је економски и привредно напредовао. Птолемејиди, међутим, никада нису прихваћени као домаћи владари. Птолемејско краљевство је, током читавог постојања, водило рат са Селеукидима око Сирије. Падом Египта под Римско царство (30. година п. н. е.) означило је крај ере хеленизма.
У 9. веку Египат се распао на више, de facto независних држава којима су управљали турски гувернери. Године 909. основана је династија Фатимида која је поново ујединила Египат. Фатимидски калифат постала је прва шиитска држава. Опадање моћи Фатимидског калифата долази у време крсташких ратова. Средином друге половине 15. века, Мамелуци улазе у сукоб са Османским царством. Ратови су завршени поразом Мамелука и падом Египта под Турке. Јануара 1517. године, Египат је постао део Османског царства. Формиран је Египатски ејалет. Мамелучки емири углавном су задржали своје позиције постајући турски вазали. Током 17. и 18. века слаби утицај Османлија у Египту.
Године 1881. Британци успостављају протекторат у Египту. Током Првог светског рата Египат је учествовао на страни Антанте. Британци су и формално укинули османску власт над Египтом. Године 1919. у Египту долази до масовних немира у циљу проглашења независности од Британије. Три године касније проглашена је независна Краљевина Египат на челу са Фуадом I. Током Другог светског рата, Египат поново постаје британски протекторат. Велика економска криза, зависност од Енглеске и пораз у рату са Израелом довео је до стварања бројних револуционарних организација непосредно по завршетку Другог светског рата. Чланови организације „Друштво Слободних официра“ извршило је револуцију и збацило краља Фарука са власти. Египат је проглашен републиком на челу са Мухамедом Нагибом. Нагиб је следеће године свргнут, а његово место заузео је Гамал Насер. Насерова владавина (1953—1970) представља период превласти Египта у арапском свету. Насерова слава нагло је порасла након Суецке кризе тј. неуспешног напада Француске, Израела и Британије на Египат. Године 1958. Египат се са Сиријом уједињује у Уједињену Арапску Републику. Држава је постојала три године, али су Египћани задржали њен назив до 1971. године. Последње године Насерове владавине обележене су катастрофалним поразом од Израела у Шестодневном рату. Египат губи превласт у арапском свету. Насер умире 1970. године. Наследио га је председник Анвар Садат који је извео преокрет унутрашње и спољне политике пристајући уз САД. Мировни преговори са Израелом довео је до атентата на Садата 1981. године. Наследио га је потпредседник Хосни Мубарак. Мубарак је наставио Садатове реформе. На председничком месту се налазио од 1981. до 2011. године. Фебруара 2011. године Мубарак је поднео оставку на место председника после вишенедељних демонстрација. За новог председника изабран је Мухамед Мурси. Ситуација у Египту није се променила те су 2013. године широм Египта подигнути масовни протести. Дана 3. јула Мурси је уклоњен са власти, а важећи устав је укинут.