Ахеменидско царство
прво Персијско царство од 520. до 330. п. н. е. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ахеменидско царство (стрперс. , ; перс. ), или Прво персијско царство, Староперсијско царство, је било прво Персијско царство које је од 520. п. н. е. до 330. п. н. е. обухватало је простор Великог Ирана. На врхунцу моћи Ахеменидско царство протезало се на око 10,7 милиона што га чини највећим царством у историји старог вијека. Становништво овог царства је у то вријеме чинило 46% свјетске популације.
Pārsa Ахеменидско царство | |||
---|---|---|---|
Застава | |||
Ахеменидско царство, територијална проширења | |||
Географија | |||
Континент | Азија, Африка, Европа | ||
Главни град | Пасаргаде, Ектабана, Суза, Персепољ | ||
Друштво | |||
Службени језик | Персијски, Арамејски, Акадски, Медијски, Еламски, Сумерски | ||
Религија | Зороастризам, Вавилонска религија | ||
Политика | |||
Облик државе | Монархија | ||
— Цар | Кир Велики | ||
Дарије I | |||
Дарије III | |||
Владајућа партија | Ахемениди | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 550. п. н. е. | ||
— Укидање | 330. п. н. е. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 8.000.000 km² (500. п. н. е.) ² | ||
Становништво | 50.000.000 (500. п. н. е.) | ||
Валута | Дарик, Сиглос | ||
Земље претходнице и наследнице Ахеменидског царства | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Медијско царство | Македонија | ||
Нововавилонско царство | Кушитско краљевство | ||
Египат | Селеукиди | ||
Лидија | Птолемејиди |
Оснивач царства је Кир Велики који га је проширио на већи дио Блиског истока, док су његови насљедници Камбиз II и Дарије I проширили на Африку односно Европу, што га чини првим царством које се простирало на три континента. Територију царства осим Ирана, обухватале и дијелове данашње Индије и Пакистана, подручје средње Азије, Мале Азије, Тракије, већи дио црноморског приморја, Месопотамије, сјевер Арапског полуострва, Левант, Сирију, сјевероисточни дио Африке тј. дијелове данашњег Египта, Либије, Судана и Етиопије.
У историографији остало је највише упамћено по грчко-персијским ратовима и успјешном моделу Кирове односно Даријеве централизације власти[1], богатој умјетничког заоставштини, ослобађају Јевреја из вавилонског ропства, толеранцији вјерских мањина, те првом писаном документу о људским правима (Киров ваљак). Царство доживљава пад почетком 4. вијека п. н. е., а Александар Велики га осваја 330. п. н. е.