Историја Пољске (1918—1939)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја међуратне Пољске обухвата период од оживљавања независне пољске државе 1918. године, до инвазије на Пољску са Запада од стране нацистичке Немачке 1939. на почетку Другог светског рата, након чега је две недеље касније уследила инвазија Совјетског Савеза са истока. Две деценије суверенитета Пољске између светских ратова познате су као Међуратни период (лат. interbellum).
Пољска је поново настала у новембру 1918. након више од једног века подела од стране Аустроугарске, Немачке и Руске империје.[1][2][3] Њену независност су потврдиле силе победнице Версајским уговором из јуна 1919.[4] и највећи део територије освојен је у низу пограничних ратова вођених од 1918. до 1921.[2] Пољске границе су уређене 1922. и међународно признате 1923.[5][6] Пољска политичка сцена била је демократска, али хаотична све док Јозеф Пилсудски (1867–1935) није преузео власт у мају 1926. и тиме је период демократије окончана. Политика аграризма довела је до прерасподеле земље сељацима и земља је остварила значајан привредни раст између 1921. и 1939. године. Трећину становништва чиниле су мањине — Украјинци, Јевреји, Белоруси, Литванци и Немци.[7]