Нацистичка Њемачка
Немачка под контролом Нацистичке партије од 1933. до 1945. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нацистичка Њемачка (екав. Нацистичка Немачка),[lower-alpha 7] званично Њемачки Рајх (екав. Немачки Рајх, њем. ) од 1933. до 1943. и Велики Њемачки Рајх (екав. Велики Немачки Рајх, њем. ) од 1943. до 1945, позната и као Трећи рајх (њем. ), била је држава која је постојала између 1933. и 1945. године када су Адолф Хитлер и владајућа Националсоцијалистичка партија управљали Њемачком, завевши диктатуру. Под Хитлеровом влашћу, Њемачка је била тоталитарна држава у којој је влада контролисала готове све видове живота. Трећи рајх је израз који су сковали нацисти и којим су хтели представити Нацистичку Њемачку као насљедницу Светог римског царства (Први рајх; 800—1806) и Њемачког царства (Други рајх; 1871—1918). Нацистичка Њемачка, коју су Хитлер и нацисти називали Хиљадугодишњим рајхом (њем. ), пала је у мају 1945. након дванаест година постојања, када су Савезници поразили Њемачку, чиме је уједно окончан Други свјетски рат у Европи.
Њемачки Рајх (1933—1943) Deutsches Reich Велики Њемачки Рајх (1943—1945) Großdeutsches Reich | |||
---|---|---|---|
Химна Пјесма Нијемаца Заставу високо [lower-alpha 1] | |||
Њемачка на врхунцу моћи током Другог свјетског рата (1942)
| |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Пријестоница | Берлин (44°48′N 20°28′E) | ||
Друштво | |||
Службени језик | њемачки | ||
Религија | протестантизам, католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | нацистичка диктатура | ||
— Шеф државе | Паул фон Хинденбург (1933—1934)[lower-alpha 3] Адолф Хитлер (1934—1945)[lower-alpha 4] Карл Дениц (1945)[lower-alpha 3] | ||
— Шеф владе | Адолф Хитлер (1933—1945) Јозеф Гебелс (1945)[lower-alpha 5] Лудвиг Шверин фон Крозиг (1945)[lower-alpha 6] | ||
Законодавна власт | Рајхстаг | ||
Владајућа партија | Националсоцијалистичка њемачка радничка партија | ||
Историја | |||
Историјско доба | Међуратни период и Други свјетски рат | ||
— Оснивање | 1933. | ||
— Укидање | 1945. (12 год.) | ||
Догађаји | |||
— Долазак Нацистичке партије на власт | 30. јануар 1933. | ||
— Акт о ванредним овлашћењима | 23. март 1933. | ||
— Аншлус | 12. март 1938. | ||
— Кристална ноћ | 9. новембар 1938. | ||
— Окупација Чехословачке | 15. март 1939. | ||
— Инвазија на Пољску | 1. септембар 1939. | ||
— Акт о капитулацији | 8. мај 1945. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 696.265 ² | ||
Становништво | 90.030.775 (1941) густина: 129,3/km² | ||
Валута | рајхмарка () | ||
Земље претходнице и насљеднице Њемачке | |||
Претходнице: | Насљеднице: | ||
Вајмарска република | Савезничка окупација Немачке |
Нацистичка партија је постала највећа странка у парламенту након њемачких федералних избора у јулу 1932, али није имала већину. Хитлер је одбио да учествује у коалиционој влади осим ако није био њен вођа. Уставом Вајмарске републике, у тим околностима, канцелара Њемачке (шеф владе) могао је именовати предсједник (шеф државе) Паул фон Хинденбург, који је накнадно именовао Хитлера на тај положај 30. јануара 1933. по налогу десничарских политичара и индустријалаца.
На почетку Хитлеровог мандата на дужности канцелара, зграда Рајхстага је запаљена, на шта је његов кабинет одговорио доношењем Декрета о пожару у Рајхстагу. Акт о ванредним овлашћењима је усвојен 23. марта 1933. којим је Хитлеров кабинет добио моћ да доноси и спроводи законе без учешћа Рајхстага или предсједника. Нацистичка партија је тада почела да елиминише сву политичку опозицију и консолидује своју моћ. Хинденбург је преминуо 2. августа 1934, а Хитлер је постао диктатор Њемачке спајањем дужности и овлашћења канцелара и предсједника. Референдум одржан 19. августа 1934. потврдио је Хитлера као јединог фирера (вођу) Њемачке. Сва власт била је централизована у Хитлеровој личности и његова ријеч је постала највиши закон. Влада није била координисано тијело које сарађује, већ скуп фракција које се боре за власт и Хитлерову наклоност. Усред Велике кризе, нацисти су обновили економску стабилност и окончали масовну незапосленост користећи велику војну потрошњу и мјешовиту економију. Финансиран дефицитом потрошње, режим је предузео опсежне пројекте јавних радова, укључујући Аутобанен (аутопутеви), као и обимни тајни програм поновног наоружавања, образујући Вермахт (оружане снаге). Повратак економске стабилности повећао је популарност режима.
Расизам, еугеника, нарочито антисемитизам, биле су средишње идеолошке одлике режима. Нацисти су германске народе сматрали вишом расом и најчистијом граном аријске расе. Дискриминација и прогони Јевреја и Рома почеле су након ступања на власт. Први концентрациони логор је основан у марту 1933. године. Јевреји, либерали, социјалисти, комунисти и други политички противници и непожељни су затварани, протјерани или убијани. Хришћанске цркве и грађани који су се противили Хитлеровој власти били су угњетавани, а многе вође су затваране. Образовање је било усмјерено на расну биологију, популациону политику и способност за војну службу. Каријерне и образовне могућности за жене биле су смањене. Рекреација и туризам организовани су кроз програм Снага кроз радост, а Љетне олимпијске игре 1936. представиле су Њемачку на међународној сцени. Министар пропаганде Јозеф Гебелс ефикасно је користио филм, масовне скупове и Хитлерово хипнотичко говорништво да би утицао на јавно мњење. Власт је контролисала умјетничко изражавање, промовишући одређене умјетничке форме и забрањујући или обесхрабрујући друге.
Од друге половине тридесетих година, Нацистичка Њемачка је постављала све агресивније територијалне захтјеве, пријетећи ратом уколико се они не испуне. Сар је плебисцитом изгласао да се поново придружи Њемачкој 1935, а Хитлер је 1936. послао трупе у Рајнску област, која је била демилитаризована послије Првог свјетског рата. Њемачка је заузела Аустрију 1938, а исте године је захтијевала и добила чехословачку област Судети. У марту 1939. проглашена је Словачка Република која је постала клијентска држава Њемачке, а на остатку окупираних чешких земаља успостављен је њемачки Протекторат Чешка и Моравска. Недуго послије, Њемачка је извршила притисак на Литванију да уступи Територију Мемел. Њемачка је потписала споразум о ненападању са Совјетским Савезом и извршио инвазију на Пољску 1. септембра 1939, чиме је избио Други свјетски рат у Европи. До краја 1942. Њемачка и њени европски савезници контролисали су већи дио Европе и сјеверне Африке. Рајхскомисаријати су преузели контролу над освојеним подручјима, а у ономе што је преостало од Пољске успостављена је њемачка управа. Њемачка је експлоатисала сировине и радну снагу са окупираних подручја и од својих савезника.
Геноцид, масовна убиства и принудни рад великих размјера постали су обиљежја режима. С почетком од 1939, стотине хиљада њемачких грађана са менталним и физичким инвалидитетом је убијено или у болницама или азилима. Ајнзацгрупе, паравојни одреди смрти, пратили су њемачке оружане снаге на окупираним територијама и спроводили геноцид над милионима Јевреја, Словена и других жртава. Послије 1941. милиони осталих су притварани, израбљивани до смрти или убијани у нацистичким концентрационим логорима и логорима смрти.
Док је њемачка инвазија на Совјетски Савез 1941. у почетку била успјешна, совјетско оживљавање и улазак Сједињених Држава у рат значили су да је Вермахт изгубио иницијативу на Источном фронту 1943. и да је крајем 1944. одбачен на положаје од прије 1939. године. Обимна ваздушна бомбардовања Њемачке ескалирала су 1944. и силе Осовине су враћене у источну и јужне Европу. Након савезничке инвазије на Француску, Њемачку су са истока освојили Совјети, а са запада остале Савезници и капитулирала је 8. маја 1945. године. Хитлерово одбијање да призна пораз довело је до масовног уништавања њемачке инфраструктуре и додатних жртава рата у посљедњим мјесецима рата. Савезничка војна побједа покренула је политику денацификације, а против неких преживелих нацистичких вођа покренуто је суђење за ратне злочине у Нирнбергу.