Совјетска окупација Бесарабије и Северне Буковине
From Wikipedia, the free encyclopedia
Совјетска окупација Бесарабије и Северне Буковине догодила се од 28. јуна до 4. јула 1940. године, као резултат ултиматума Совјетског Савеза Румунији 26. јуна 1940. године, који је претио употребом силе.[1] Бесарабија је била део Краљевине Румуније од времена Руског грађанског рата а Буковина од распада Аустроугарске, а Херца је била округ румунског Старог краљевства. Ти региони, са укупном површином од 50.762 km2 (19.599 sq mi) и популацијом од 3.776.309 становника, били су укључени у Совјетски Савез.[2][3] Дана 26. октобра 1940. године, шест румунских острва на Чилији, краку Дунава, површине 23,75 km2 (9,17 sq mi), такође је заузела Совјетска армија.[4]
Совјетска окупација Бесарабије и Северне Буковине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Совјетска парада у Кишињеву | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Краљевина Румунија | Совјетски Савез | ||||||
Јачина | |||||||
55-60 пешадијских дивизија 1 тенковски батаљон |
32 пешадијске дивизије 2 моторне дивизије 6 коњичких дивизија 11 оклопних бригада 3 ваздушно-десантне бригаде 34 артиљеријска пука | ||||||
Жртве и губици | |||||||
40,000 дезертера |
29 убијених 69 рањених |
Совјетски Савез је планирао да изврши анексију инвазијом у пуном обиму, али је румунска влада, одговарајући на совјетски ултиматум изручен 26. јуна, пристала да се повуче са територија како би избегла војни сукоб. Употреба силе проглашена је нелегалном Конвенцијама за дефиницију агресије у јулу 1933., али са међународноправног становишта, нови статус припојених територија на крају је заснован на формалном споразуму којим је Румунија пристала на ретроцесију Бесарабије и уступање Северне Буковине. Како у ултиматуму није поменуто, Румунија није пристала на анексију округа Херца, а исто важи и за каснију совјетску окупацију дунавских острва.[1] Трећи рајх, који је у тајном протоколу Споразума Рибентроп-Молотов из 1939. године прихватио совјетски интерес за Бесарабију, био је обавештен пре планираног ултиматума 24. јуна, али није обавестио румунске власти.[5] Пад Француске, гаранта румунских граница, 22. јуна, сматра се важним фактором совјетске одлуке о постављању ултиматума.[6]
Молдавска Совјетска Социјалистичка Република проглашена је 2. августа 1940. године као саставна република Совјетског Савеза, обухватајући већи део Бесарабије и део Молдавске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике, аутономне републике Украјинске ССР на левој обали Дњестра (сада отцепљено Придњестровље). Регион Херца и региони насељени словенском већином (Северна Буковина, Северна и Јужна Бесарабија) били су укључени у Украјинску ССР. Током совјетске администрације догодио се период политичких прогона, укључујући егзекуције, депортације у радне логоре и хапшења.
У јулу 1941. румунске и немачке трупе окупирале су Бесарабију, Северну Буковину и Херцу током инвазије сила Осовине на Совјетски Савез. Успостављена је војна управа, а јеврејско становништво у региону погубљено је на лицу места или депортовано у Придњестровље, где је велики број настрадао. У августу 1944. године, током совјетске Јаши-кишињевске офанзиве, ратни напор Осовине на Источном фронту је пропао. Пуч краља Михаја 23. августа 1944. изазвао је да румунска војска престане да се одупире совјетском напредовању и да се придружи борби против Немачке. Совјетске снаге напредовале су из Бесарабије у Румунију, заробивши већи део румунске сталне војске као ратне заробљенике, и окупирале су земљу.[7] Румунија је 12. септембра 1944. потписала Московско примирје са савезницима. Примирје и мировни споразум из 1947. године потврдили су совјетско-румунску границу каква је била 1. јануара 1941. године.[8][9]
Бесарабија, Северна Буковина и Херца остале су део Совјетског Савеза све док се није распао 1991. године када су постале део нових независних држава Молдавије и Украјине. У својој Декларацији о независности од 27. августа 1991. године, Молдавија је осудила стварање Молдавске Совјетске Социјалистичке Републике.[10]