Хиперкапнија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хиперкапнија (лат. ) је стање повишеног парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCo2) у артеријској крви и осталим телесним течностима, праћено вишком угљен-диоксида у телесним течностима. Мањи степен хиперкапније нема битног утицаја на организам оболелог, јер на то утиче снабдевање ткива кисеоником, хемоглобински капацитет крви и минутни волумен срца.[1]
Хиперкапнија | |
---|---|
Нарушена оксигенације може узроковати пораст ниво угљен-диоксида у крви | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Патологија DiseasesDB = |
Ниво хиперкапније на коме настају озбиљни метаболички и клинички поремећаји није јасно одређен (на шта умногоме утиче брзина развоја гасних промена и компензаторна моћ организма). Вредности од 8 (око 60 ) сматрају се граничним параметрима зато што је на тим вредностима компензацијска моћ бубрега ограничена и даљи пораст () доводи до респираторне ацидозе, која прогредира у депресију вентилације, анестетичким ефектом (СО2) на централни нервни систем са последичном појавом коме.[2]