Крв
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крв (лат. ) је црвена, непровидна и густа течност, посебног мириса и сланог укуса. Она протиче кроз срчано-крвоточни систем организма те кроз тело преноси храњиве материје и кисеоник. Укупна количина крви у телу одраслог човека је 5 – 6 литара, што је око 8% укупне телесне масе. Крв се састоји од крвне плазме, крвних ћелија – еритроцита, леукоцита и крвних плочица – тромбоцита. Крв је функционално најважнија телесна течност код људи.
Крв је ендогена телесна течност својствена само кичмењацима.[1] Лимфа, друга телесна течност, настаје из крви и у њу се улива. Крв спада у течна везивна ткива мезодермалног порекла, што значи да поседује велику количину међућелијске везивне супстанце коју стварају саме ћелије везивног ткива и зароњене су у њу. Крв улази у састав система за циркулацију.[2]
Крв је текуће ткиво које испуњава срце и крвне жиле и које се састоји из два дела:
- текућег који се зове крвна плазма и
- крвних ћелија које пливају у крвној плазми и њих чине црвене крвне ћелије (еритроцити), беле крвне ћелије (леукоцити) и крвне плочице (тромбоцити).
Однос запремине крвне плазме и крвних ћелија код здравих особа је константан. Запремина ћелијских елемената је нешто мања од запремине плазме и она износи 42 - 45%, а крвне плазме 55 - 58% целокупне запремине крви. Запремина крвних ћелија код мушкараца је нешто већа него код жена.
Улоге крви су бројне. Крв служи у функцији дисања тј. за пренос кисеоника и угљен-диоксида, затим за пренос прехрамбених материја, отпадних материја, хормона, ензима, витамина итд. Улога јој је и регулација запремине телесних течности, регулацији ацидо-базне равнотеже, те регулацији телесне температуре, а има и велику заштитну улогу. Крв струји телом у затвореном систему цевчица и крвних жила, који се састоји од артерија, вена и капилара.
У хемијском саставу крви најважнији састојци су: беланчевине (60 – 80 ), триглицериди (0,8 – 2,00 ), фибриноген (2 – 4 ), натријум (135 – 151 ), холестерол (3,5 – 6,7 ), глукоза (4,2 – 6,4 ), уреа (1,7 – 7,6 ), калијум (3,8 – 5,5 ), калцијум (2,2 – 2,7 ) те билирубин (4 – 20 ).