Апалачке планине
планински ланац у источном делу Северне Америке / From Wikipedia, the free encyclopedia
Апалачке планине или Апалачи (енгл. или ) су планински ланац у источном делу Северне Америке.[3][4][5]Ланац се већином налази у САД али се простире и у југоисточну Канаду и тако формира ланац дужине 2400 од острва Њуфаундленд ка југозападу до централног дела Алабаме. Систем планина је подељен у серију појединих планина са просечном висином од 900 метара. Највиши врх ових планина је Маунт Мичел од 2 037 метара, који је уједно и највиша тачка у САД источно од реке Мисисипи. Апалачке планине су благих падина и заобљених врхова.
Апалачке планине | |
---|---|
Географија | |
Државе | Сједињене Државе и Канада |
Републике | Њуфаундленд и Лабрадор[1][2], Сен Пјер и Микелон, Квебек, Нова Шкотска, Њу Бранзвик, Мејн, Њу Хемпшир и Вермонт |
Геологија | |
Орогенеза | Таконик, Акадијан, Алегенијан |
Старост стена | Ордовицијум–перм |
Дефиниције варирају на прецизним границама Апалача. Геолошки институт Сједињених Америчких Држава () дефинише физиографску поделу Апалачких висоравни као што се састоји од тринаест провинција: висоравни Атлантске обале, источни Њуфаундленд Атлантик, Поморско акадијска висораван, Приморска равница, Нотр Дам и Мегантске планине, Западне њуфаундлендске планине, Пијемонт, Плаве планине, долина и гребен, Сен Лорен долина, Апалачки плато, и Новоенглеска провинција.[6][7] Апалачи не укључују планине Адирондак, посебан и растући ланац који је део Канадског штита и припада орогенези Гренвил.[8][9][10]