Аркебуза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аркебуза је једно од првих, најранијих, врста стрељачког (ручног) ватреног оружја, које чини прелаз од самострела и ручног топа ка пушци, а јавља се крајем 14. века у Немачкој. Тежила је 5-7 кг, па се пуцало са подупирача, а домет је био 200-250 корака. Претежно се користила у раздобљу између 15. и 17. века. Војник који је користио аркеубузу називао се аркебузир. Крајем 16. века у Европи, на Средоземљу и Блиском истоку аркебузу је заменила мускета,[1] док је на Далеком истоку (у Јапану, Кини и Индокини) аркебуза - фитиљача остала у употреби све до средине 19. века.[2]
За разлику од мускете, имала је мањи калибар (12.5-20 према 22-25 мм) и нешто краћу цев, па јој је и дејство било слабије, нарочито против оклопа.[3]