Власи (Романи)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Појам Власи (грч. , лат. ) представља назив за романизовано становништво на просторима југоисточне Европе.[1]
Током средњовековно и раног нововековног раздобља, исти појам је добио и друга значења, првенствено као ознака за посебну друштвену класу под називом власи (пише се малим словом). Стога етноним Власи не треба мешати са појмом власи, пошто је реч о појмовима са различитим значењима.
У пољском и мађарском језику, термини изведени из етнонима Власи односе се на Италијане. Етноним Власи у данашње вријеме означава народе који говоре источнороманским језиком и живе јужно од Дунава, на подручје данашње источне Србије, јужне Албаније, сјеверне Грчке, Северне Македоније и југозападне Бугарске, као аутохтоне етничке групе, а то су етнички Власи у Србији, Цинцари, Мегленски Власи и Истарски Власи.[2]
Термин је на Балканском полуострву постао синоним за друштвену категорију сточара, а био је кориштен и за нероманофоне народе, у скорашње време са негативним значањем на западном Балкану. Постоји влашка дијаспора и у другим европским земљама, нарочито у Румунији, као и у Северној Америци и Аустралији.[2]
Етнички Власи су првобитно идентификовани и описани од стране Георгија Кедрина током 11. века. Према једној теорији о пореклу, савремени Румуни, Молдавци и Цинцари пореклом воде од романизованих Дачана.[3] Према појединим лингвистичарима и другим научницима, источноромански језици потврђују опстанак Дако-романа у доњем току Дунава током Сеобе народа[4] и западнобалканског становништва познатог под називом Власи, које је пореклом водило од романизованих Илира.[5]
Данас, источнороманске говорне заједнице се процјењују на 26—30 милиона говорника широм свијета (укључујући румунску и молдавску дијаспору).[6] Све балканске земље имају аутохтоне романске мањине.