Инсектицид
супстанца која убија инсекте / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хемијска отровна једињења која се користе против штетних инсеката.[1] У састав инсектицида, ради штедње и бољег растурања, обично се отровним супстанцама додаје неки „носач“, најчешће талк, каолин, вода. У састав инсектицида улазе и тзв. помоћне материје, које обезбеђују квашење, трајање и лебдење у води.[2][3] Данас је у употреби много врста инсектицида. Према физичком стању у тренутку примене разликују се: чврсти (прашковити), течни и гасовити инсектициди; према токсичном дејству на инсекте деле се на: утробне (унутрашње), додирне (контактне), гасовите и системичне отрове. Ова подела није апсолутна, јер неки инсектициди (поливалентни), делују истовремено утробно, контактно и фумигантно. Ови отрови убијају инсекте углавном делујући на њихов централни нервни систем, тако бубашваба не угине од последица тровања, већ због тога што се преврнула на леђа и није могла да поново устане.
Инсектициди укључују овициде и ларвициде који се користе против јаја инсеката и ларви. Инсектициди се користе у пољопривреди, медицини, индустрији и од потрошача. Сматра се да су инсектициди један главни фактор повећања пољопривредне продуктивности 20. века.[4] Готово сви инсектициди имају потенцијал да значајно промене екосистеме; многи су токсични за људе и/или животиње; неки се концентришу ширећи се дуж ланца исхране.
Инсектициди могу бити репелентни или нерепелентни. Друштвени инсекти попут мрава не могу да детектују нерепеланте и лако се пузе кроз њих. Када се врате у гнездо, са собом преносе инсектицид и излажу остале обитаваоце гнезда. Временом ово елиминише све мраве, укључујући и матицу. Ово је спорије од неких других метода, али обично у потпуности искорењује колонију мрава.[5]