Капитализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Капитализам или бypжoacки пopeдaк је економски систем заснован на приватном власништву и контроли над средствима производње, размене и дистрибуције.[1] Peпpoдyкцијa дpyштвeниx oднoca — влaдaвинa кaпитaлиcтичкe или гpaђaнcкe клace (бypжoaзиje) — кљyчнa je зa oдpжaвaњe кaпитaлизмa.[2]
Капитализам је економски и политички систем у којем се трговина и индустрија једне земље контролишу од стране приватних власника (индивидуално) због профита а не од стране државе (колективно)[3] и у којем се инвестиције, производња и пласман добара распоређују пре свега по законима слободног тржишта. Ово значи да је опште опредељење и примарни циљ власника капитала пре свега остваривање профита.
Не постоји консензус око дефиниције капитализма, нити како би капитализам био приказан у аналитичкој категорији. Постоји низ историјских догађаја у којима се примењује, разликујући се у времену, географији, политици и култури. Економисти, политички економисти и историчари узели су другачију перспективу анализе капитализма. Научници у друштвеним наукама, укључујући историчаре, економске социологе, економисте, антропологе и филозофе, расправљали су о томе како дефинисати капитализам. Постоји контроверза о приватном власништву над средствима за производњу, стварању добара, услуга и зараде на тржишту и о томе да су цене и плате елементи капитализма.
Капитализам је, дакле, супротан комунизму и социјализму, системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде или нешто друго. Капитализам се разликује и од феудализма, у којем је било могуће приватно управљати земљом (територијом), али је земља формално била власништво државе од. краља.
Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у 18, 19. и 20. веку — и то током ера индустријске револуције и европског империјализма (Адам Смит, Давид Рикардо, Карл Маркс), велике депресије (Џон Мејнард Кејнс) и током Хладног рата (Фридрих Хајек, Милтон Фридман). Ови теоретичари се слажу и око основних карактеристика капитализма:
- капитал је у приватном власништву;
- одлуке се доносе у односу на тржиште;
- трговина је резултат добровољног уговора између продавца и купца;
- присутан је тржишни, предузетнички менталитет;
- постоје правни и други механизми заштите приватне својине и уговора.
Већина теоретичара се такође слаже да капитализам као систем генерише већи и бржи (релативно небалансиран, једностран) економски раст у односу на друге данас познате системе. Но, већ код следећег питања, „због чега је то тако“ долази до већих разилажења. Неки сматрају да је главни разлог економског раста приватна својина, други мисле да је слободно тржиште, трећи истичу да економски раст долази у ствари од експлоатације радне снаге принципом невалидног присвајања вишка вредности, четврти сматрају да раст долази у ствари од глобалног раста. Карактерологија капитализма дакле доноси следеће недоумице:
- да ли је капитализам „стварни“ систем или само идеал;
- да ли стварно постоји у националним економијама, а ако не, који ниво капитализма су постигле садашње националне економије;
- да ли се појавио на одређеном месту у одређено време или је постојао одувек у мањим појавним облицима;
- да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки;
- да ли је самоодржив или није;
- да ли је рационалан или није;
- да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве људи или да их осиромашује.