Међународна свемирска станица
усељив вештачки сателит у ниској Земљиној орбити / From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународна свемирска станица — МСС (енгл. ; рус. ) је свемирска станица (вештачки сателит са људском посадом) у ниској Земљиној орбити. МСС је заједнички пројекат у којем је водећу улогу имало пет свемирских агенција - НАСА (Сједињене Америчке Државе), Роскосмос (Русија), JAXA (Јапан), ЕСА (Европа) и CSA (Канада).[7] Власништво над модулима станице као и њихово коришћење регулисано је међувладиним споразумима и договорима склопљеним наменски за пројекат МСС.[8]
Поглед на Међународну свемирску станицу из орбитера Атлантис, 23. маја 2010. године, на крају мисије СТС-132. | ||
Статистика станице | ||
---|---|---|
COSPAR ID | 1998-067A | |
Позивни сигнал | Алфа, Станица | |
Посада | Пуна посада – 6/7 Тренутна посада – 3 (Експедиција 63) | |
Лансирана | први модул 1998. године | |
Лансирна рампа | Бајконур 1/5 и 81/23 СЦ Кенеди ЛК-39 | |
Маса | приближно 420.000 kg | |
Дужина | 73 | |
Ширина | 109 | |
Висина | око 20 | |
Пресуризована запремина | 916 m³ | |
Атмосферски притисак | 101,3 kPa (1 atm) | |
Перигеј | 408 [1] | |
Апогеј | 410 km[1] | |
Инклинација | 51,65 степени[1] | |
Просечна брзина | 7,66 (27.600 km/h)[1] | |
Орбитални период | 92,69 минута[1] | |
Епоха | 25. јануар 2015.[1] | |
Дана у орбити | 25 година, 6 месеци, 2 дана | |
Дана са посадом | 23 године, 6 месеци, 20 дана | |
Број орбита | 116.178[1] | |
Опадање висине | 2 месечно | |
Статистика од 22. априла 2020. (осим ако није другачије наведено) | ||
Референце: [1][2][3][4][5][6] | ||
Конфигурација | ||
Модули МСС од јула 2021. године. |
На МСС владају услови микрогравитације као и негостољубиви услови отвореног свемира (споља), тако да се она користи као истраживачка лабораторија за спровођење експеримената у многим пољима. Чланови посаде станице (космонаути и астронаути) спроводе експерименте на пољима опште биологије, биологије човека, физике, астрономије, метеорологије и многих других.[9][10][11] Станица је такође погодно место за тестирање свемирских летелица и друге опреме која ће бити потребна за летове до Месеца и Марса.[12] МСС одржава сталну орбиталну висину од око 400 километара изнад површине Земље; то се постиже повременим паљењем ракетних мотора на модулу Звезда или ракетним моторима роботских летелица за снабдевање које редовно посећују станицу.[13] Станица направи једну орбиту око Земље за 92 минута и направи 15,5 орбита у току једног дана.
МСС је подељена на два дела - руски орбитални сегмент (којим управља Русија) и амерички орбитални сегмент (који користе остале земље). Роскосмос планира да свој сегмент станице користи најмање до 2024. године, а у једном тренутку предлагано је да се он одвоји од остатка станице и постане основа за нову руску станицу ОПСЕК (рус. ).[14] Међутим, тренутно се планира да МСС у садашњој конфигурацији остане у употреби најмање до 2030. године.
Изградња МСС почела је 1998. године лансирањем у орбиту руског модула Зарја. Од 2. новембра 2000. године на станици непрекидно борави људска посада и то је најдужи непрекидни боравак људи у свемиру. Претходни рекорд постављен је на руској станици Мир. Последњи већи модул додат је 2011. године, мада је 2016. лансиран модул на надувавање BEAM који служи као демонстрација технологије. Планирано је још неколико модула, већином за руски сегмент станице, који ће бити лансирани у наредних пар година. МСС је далеко највећи вештачки објекат у ниској Земљиној орбити и често се може видети голим оком. Станица се састоји од великих модула под притиском, носеће греде која служи као „кичма”, фотонапонских ћелија, радијатора, отвора за спајање долазећих летелица, платформи за експерименте и роботске руке. Највећи делови станице лансирани су руским ракетама-носачима Протон и Сојуз и америчким спејс-шатловима.
МСС је девета по реду свемирска станица на којој су у дужим интервалима боравиле људске посаде. Пре ње то су биле совјетске станице Саљут и Алмаз, совјетска/руска станица Мир (прва модуларна станица и претеча МСС), као и америчка станица Скајлаб. МСС редовно посећују разне летелице (капсуле) које превозе космонауте и опрему. За транспорт људи примарно се користи руска капсула Сојуз. Раније је за то коришћен и спејс-шатл, а од 2020. користиће се и америчке комерцијалне капсуле Драгон 2 и CST-100. Од беспилотних летелица раније је коришћен европски ATV, а тренутно су у употреби руски Прогрес, јапански HTV и амерички Драгон и Сигнус. Тренутно само летелица Драгон може да врати терет на Земљу по окончању мисије, док остале беспилотне летелице сагоревају при повратку у атмосферу и користе се за изношење отпада и вишка опреме са станице.
На МСС су боравили космонаути, астронаути и свемирски туристи из 19 различитих земаља. До априла 2020. на станици је боравило 242 људи, многи од њих у више наврата. Из САД 153 особе, из Русије 48, из Јапана 9, из Канаде 8, из Италије 5, из Француске 4, из Немачке 3 и по једна особа из Белгије, Бразила, Данске, Казахстана, Малезије, Холандије, Јужне Африке, Јужне Кореје, Шпаније, Шведске, Уједињених Арапских Емирата и Уједињеног Краљевства.