Михаил Уљанов
руски глумац, позоришни и филмски режисер / From Wikipedia, the free encyclopedia
Михаил Александрович Уљанов (рус. ; Бергамак, 20. новембар 1927 – Москва, 26. март 2007) био је совјетски и руски глумац, једна од најпознатијих и најцењенијих личности совјетског позоришта и кинематографије послератног периода. Одликован је као Народни уметник СССР-а 1969. и као Херој социјалистичког рада 1986. године, а специјалну награду на филмском фестивалу у Венецији добио је 1982. године.[1] Прималац је и награда Почасни радник културе Пољске (1974), лауреат Лењинове награде (1966), Државне награде СССР-а (1983), Државне награде РСФСР-а. К. С. Станиславског (1975) и филмске награде „Ника“ (2000).[2] Додељена су му два ордена Лењина (1986). Један је од најистакнутијих уметника Совјетског Савеза и постсовјетске Русије.[3][4].
Михаил Уљанов | |
---|---|
Пуно име | Михаил Александрович Уљанов |
Датум рођења | (1927-11-20)20. новембар 1927. |
Место рођења | Бергамак, СССР |
Датум смрти | 26. март 2007.(2007-03-26) (79 год.) |
Место смрти | Москва, Русија |
Активни период | 1950—2007. |
Званични веб-сајт | |
ulianov.ru | |
Веза до -а |
Резултат његове дуге глумачке каријере је неколико десетина улога на сцени и око 70 у филмовима. Критичар Валериј Кичин је написао: „Био је глумац који је могао да савлада било коју улогу – од високих пафоса до гротеске, од народне драме до циркуске ексцентричности“.[5] Вахтанговско позориште је за њега било неодвојиви део живота, „други дом“, без којег није могао да замисли себе.[6] У њему је играо многе значајне историјске личности (Јосиф Стаљин, Марко Антоније, Гај Јулије Цезар, Ричард III, Наполеон Бонапарта, Сергеј Киров, Понтије Пилат, Владимир Лењин) и измишљене ликове култних драма (Виктора у „Варшавској мелодији”, Бригела у „Принцези Турандот”, Гулевог у „Конармији“, Едигеја у „И дан траје дуже од века“).[7][8].
Распон глумчевих филмских улога био је невероватно широк и кретао се од „жестоких вођа, силних и јакоумних људи“ до „кукавичких“ доушника и „џандрљивих драматурга“.[2] Слика команданта Георгија Жукова, коју је он оличио у „Ослобођењу” и другим војним филмовима (око 20 трака), препозната је од стране критичара и гледалаца као најупечатљивија у филмској каријери глумца.[3][4] Међу осталим запаженим улогама Уљанова су Јегор Трубников („Председник“), Дмитриј Карамазов („Браћа Карамазови“), генерал Григориј Чарнота („Бег“), драматург Ким Јесењин („Тема“), Сергеј Абрикосов („Частан живот“), Он — бивши муж („Без сведока“), Иван Афонин („Ворошиловски стрелац“), „Отац“ („Антикилер“).[2][9].
Михаил Александрович Уљанов је преминуо 26. марта 2007. године у московској болници.[3] Узрок смрти су били озбиљни проблеми са бубрезима који су се развили у терминалној фази рака.[3] Дана 29. марта глумац је сахрањен на Новодевичјем гробљу уз војне почасти.[3][10] Име глумца носи арктички танкер и Омско државно северно драмско позориште у граду Тари поред којег му је 2012. године подигнут споменик.[11]