Несташица воде
From Wikipedia, the free encyclopedia
Несташица воде је недостатак питке воде за задовољавање људских потреба за водом. Она утиче на све континенте и као је навео Светски економски форум 2019. године представљаће један од највећих глобалних ризика током наредне деценије. [1] Испољава се делимичним или потпуним незадовољењем изражене потражње, економском конкуренцијом за количину или квалитет воде, споровима између корисника, неповратним исцрпљивањем подземних вода и негативним утицајима на околину. [2] Једна трећина светске популације живи у условима оскудне воде најмање месец дана годишње.[3] [4] [5] [6] Пола милијарде људи у свету се суочава са озбиљним недостатком воде током целе године.[3] Половина највећих светских градова доживљава недостатак воде. [5]
Само 0,014% воде на Земљи је питке и лако доступне. Од преостале воде, 97% чини морска вода и нешто мање од 3% је тешко приступачна. Технички, постоји довољна количина слатке воде на глобалном нивоу да задовољи потребе човечанства. Међутим, због неједнаке расподеле додатно погоршане климатским променама је довело до тога да у неким веома влажним и неким врло сухим географским локацијама, као и наглим порастом глобалне потражње слатке воде у посљедњих неколико деценија које покреће индустрија, човјечанство се суочава с кризом воде. Очекује се да ће потражња премашити понуду за 40% до 2030. године, ако се наставе тренутни трендови.[5] [7]
Суштина светске несташице воде је географска и временска неусклађеност између потражње и доступности слатке воде .[8] [9] Повећана светска популација, побољшање животног стандарда, промена потрошње и ширење наводњаване пољопривреде површине главни су покретачи растуће глобалне потражње за водом.[10] [11] Климатске промене, као што су измењени временски услови (укључујући суше или поплаве), крчење шума, повећано загађивање, ефекат стаклене баште и расипање воде могу проузроковати недовољно снабдевање водом.[12] На глобалном нивоу и на годишњем нивоу, довољно слатке воде је доступно да би се задовољила потражња, међутим просторне и временске разлике потражње и расположивости воде су велике, што доводи до физичке несташице воде у неколико делова света у одређеним деловима године. [3] Сви узроци несташице воде повезани су са људским ометањем хидролошког циклуса. Несташица воде није стална већ варира као резултат саме природне хидролошке варијабилности, али се још више мења од зависности од превладавајуће економске политике, али и приступа планирању и управљању. Очекује се да ће се несташица интензивирати са већим обимом економског развоја, али ако се исправно идентификована, многи њени узроци могу се предвидети, избјећи или ублажити.[2]
Одређене државе су већ доказале да је одвајање потрошње воде од економског раста могуће. На пример, у Аустралији је потрошња воде опала за 40% између 2001. и 2009. године, док је економија порасла за више од 30%.[13] Најефикаснији начин одвајања коришћења воде од економског раста, према научном панелу, је да владе креирају холистичке планове управљања водама које узимају у обзир цијели циклус воде: од извора до дистрибуције, економске употребе, третмана, рециклирања, поновно кориштење и повратак у околину. [13]