Носач авиона
From Wikipedia, the free encyclopedia
Носач авиона је ратни брод, пројектован са наменом „пловног аеродрома“. Његова палуба служи као полетно-слетна стаза за борбене авионе, а унутрашњост трупа за смештај тих авиона, уместо хангара. Они омогућују морнаричкој авијацији флексибилан тактички и стратегијски борбени распоред и велику покретљивост, на морима широм света, као и борбено дејство авијације на великим удаљеностима од матичне базе, без зависности од копнених аеродрома. Савремене ратне морнарице користе ту категорију бродова, који им представљају основу борбених снага велике ефикасности. Носачи авиона, са својом борбеном авијацијом, преузимају већи део задатака бојних бродова. Развој овог вида морнаричке авијације настао је током Другог светског рата. Носач авиона, осетљиви су на дејства непријатељских бродова, авиона, подморница и ракета. Штите се другим борбеним пловним средствима и зато обично плове у борбеном поретку са ратним бродовима. У многим морнарицама у свету, поготово у Америчкој ратној морнарици, носач авиона је капитални брод.[1][2]
Не постоји јединствена дефиниција „носача авиона“, и модерне морнарице користе неколико варијанти тог типа. Ове варијанте се понекад категоришу као подтипови носача авиона,[3] а понекад као посебни типови бродова способних за поморску авијацију.[4] Носачи авиона се могу класификовати према типу авиона који носе и њиховим оперативним задацима. Адмирал сер Марк Станхоп, бивши први морски лорд (шеф) Краљевске морнарице, рекао је: „Једноставно речено, земље које теже стратешком међународном утицају имају носаче авиона.“[5] Хенри Кисинџер, док је био државни секретар Сједињених Америчких Држава, такође је рекао: „Носач авиона је 100.000 тона дипломатије“.[6]