Париски споразум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Париски споразум (франц. ) је споразум у оквиру Уједињених нација о климатским променама (УНФЦЦЦ) о ублажавању климатских промена, прилагођавању и финансијама, потписан 2016. године.
Језик споразума је преговаран са представницима 196 држава чланица на 21. конференцији страна УНФЦЦЦ-а у близини Париза, Француске, и усвојен је консензусом 12. децембра 2015.[1] [2]Од јануара 2021. године, 190 чланова УНФЦЦЦ-а су странке споразума.[3] Од седам држава чланица УНФЦЦЦ које никада нису ратификовале споразум, једини главни емитери су Иран, Турска и Ирак.[3][4] Сједињене Државе отказале су споразум 2020. године, али су га поново прихватиле 20. јануара 2021, с ступањем на снагу 19. фебруара 2021.
Дугорочни температурни циљ Париског споразума је да одржи пораст глобалне просечне температуре знатно испод 2 °C (36 °F) изнад прединдустријског нивоа; и да наставе са напорима да се пораст ограничи на 1,5 °C (34,7 °F), препознајући да би то значајно смањило ризике и утицаје климатских промена. То би требало урадити смањењем емисија што је пре могуће, како би се у другој половини 21. века „постигла равнотежа између антропогених емисија из извора и уклањања гасовима са ефектом стаклене баште“.[5] Такође има за циљ да повећа способност страна да се прилагоде негативним утицајима климатских промена и учини да „финансијски токови буду у складу са путем ка ниским емисијама стакленичких гасова и развоју отпорном на климу“.[6]
Према Париском споразуму, свака земља мора утврдити, планирати и редовно извештавати о доприносу који предузима за ублажавање глобалног загревања.[7] Ниједан механизам не приморава земљу[8] да постави одређени циљ емисија до одређеног датума, али сваки циљ треба да пређе претходно постављене циљеве.[9]