Рат за аустријско наслеђе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат за аустријско наслеђе вођен је у периоду од 1740. до 1748. године између Пруске, Баварске, Саксоније, Француске, Шпаније, Напуљске краљевине, Ђенове, Фалачке, Келна и Шведске са једне и Аустрије, Велике Британије, Холандије, Хановера, Пијемонта и Русије са друге стране. У подсукобе рата спадају Рат краља Џорџа у Северној Америци, Рат за Џенкинсово уво (који је званично избио 23. октобра 1739), Први Карнатски рат у Индији и Први и Други шлески рат.[1]
Рат за аустријско наслеђе | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Учеснице Рата за аустријско наслеђе | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Пруска Француска Шпанија Саксонија Баварска Две Сицилије Шведска Ђеновљанска република |
Хабзбуршка монархија Велика Британија Саксонија (1743—45) Хановер Низоземска република Руско царство Краљевина Сардинија | ||||||
Жртве и губици | |||||||
450.000 мртвих војника и 300.000 рањених/несталих (обе стране) |
Рат је почео под изговорм да Марија Терезија не може од свог оца Карла VI да наследи хабзбуршки престо, пошто је Салијски законик који је забрањивао женама да наследе престо био згодан изговор који су искористиле Пруска и Француска да оспоре моћ Хабзбурга. Аустрију су подржавали Велика Британија и Низоземска република, традиционални непријатељи Француске, као и Краљевство Сардинија и Кнежевина Саксонија. Француска и Пруска су биле у савезу са Кнежевином Баварском.
Шпанија, која је била у рату са Британијом око колонија и трговине још од 1739. је ушла у рат у Европи како би повратила свој утицај у северној Италији, како би поништила аустријску доминацију над Апенинским полуострвом коју је она постигла на штету Шпаније као последицу Рата за шпанско наслеђе почетком 18. века. Рат се окончао Ахенским миром 1748. године.