Соломонова Острва
From Wikipedia, the free encyclopedia
Соломонова Острва (енгл. ), позната и као Соломонска Острва или Соломони, острвска су држава у југозападном Пацифику. Прецизније, налазе се у Меланежанском архипелагу у Океанији, источно од Нове Гвинеје.[3]
Соломонова Острва | |
---|---|
Локација Соломонових Острва у Тихом океану | |
Главни град | Хонијара |
Службени језик | енглески |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна монархија |
— Краљ | Чарлс III |
— Генерални гувернер | Френк Кабуи |
— Премијер | Манасе Согаваре |
Историја | |
Независност | Од Уједињеног Краљевства 7. јула 1978. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 28.400 km2 (139) |
— вода (%) | 3,2% |
Становништво | |
— 2016.[2] | 599.419 (162) |
— густина | 21,11 ст./km2 |
Економија | |
Валута | соломонски долар |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +11 |
Интернет домен | |
Позивни број | +677 |
Ова острва су вулканског порекла. Највећа острва су Гвадалканал (највиши врх 2.335 метара), Санта Изабел, Макира, Малајта, Нова Џорџија, Чоизел, а ту су и 992 мања острва и атоли. Брдовита острва су покривена тропском вегетацијом. Утицај океана доприноси благој клими.
Етнички, 94,5% становништва су Меланежани, 3% Полинежани, а 1,2% Микронежани. Поред њих, на острвима живи и мањи број Кинеза, Индуса и Европљана. У широкој употреби су језици ток писин и бислама.
Соломонова острва су члан Комонвелта. Најближа суседна острва су Науру, Кирибати, Тувалу, Фиџи и Вануату.