Трагедија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Трагедија (грч. )[1] је врста драме у којој главни лик или идеје за које се он бори, нестају или пропадају - исход је трагичан.[2] Настала је у античкој Грчкој, постигнувши највећи процват у веку пне. Сама реч долази од грчких ријечи τράγος јарац и ᾠδή песма. Није у потпуности јасно зашто је тај облик драме прозван „јарчевом песмом“. Могуће је да су први извођачи били огрнути јарчевом кожом или пак јарца добивали као награду или плату за своју приредбу. Можда је назив повезан са жртвом која се приносила у време фестивала трагедије и „трагичним“ звуком који је јарац производио приликом жртвовања.
Према грчком филозофу Аристотелу, темељна улога трагедије је катарза, односно осећај сажаљења којег трагедија мора изазвати код гледаоца.[3][4] Дакле, трагедија мора продубити гледаочеве моралне особине и у њему подстакнути осећање, те на тај начин прочистити његову душу (грч. прочишћење).
Старогрчка трагедија имала је обредни смисао. Њезина је тематика узета из митова, а у изведби хор игра важну улогу. Изводили су је посебно одевени глумци који су носили маске. Њени су главни делови били пролог (према грч. , реч-говор на почетку, предговор), затим епизодијум (од грч. , накнадни улазак глумца ка хору) који је означавао дијалошки део између хорских песама, стасим (према грч. , стајаћа песма хора), тј, хорска песма између дијалошких делова и ексод (према грч. , излазак) који означава излазну песму хора на крају трагедије. Дијалози су се у трагедији рецитовани, а песме су се певале уз плес и музичку пратњу коју је компоновао сам песник.[5]
У развоју драмске књижевности трагедија је изгубила обредни смисао, улога хора с временом је мања или је хор потпуно напуштен, композиција је постала слободнија, а искључиво митску тематику замењује историјска тематика или тематика актуалних друштвених сукоба. Остају, међутим, ипак неке карактеристике на темељу којих се може говорити о трагедији као посебној драмској врсти у свим књижевним раздобљима.[3][6]