Фосилна горива
Фосилна горива су руде формиране природним процесима, као што је анаеробна декомпозиција покопаних мртвих организама, која садржи енергију која потиче из древне фотосинтезе. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Фосилна горива су руде формиране природним процесима, као што је анаеробна декомпозиција покопаних мртвих организама, која садржи енергију која потиче из древне фотосинтезе.[1] Старост организама и фосилних горива која су из њих настала је типично више милиона година, а понекад премашује 650 милиона година.[2] Фосилна горива имају висок садржај угљеника и јављају се у виду нафте, угља, и природног гаса.[3] Неки од деривата у широкој употреби су керозин и пропан. Фосилна горива могу да буду у опсегу од испарљивих материјала са ниским односом угљеника и водоника попут метана, до течности као што је бензин, до неиспарљивих материјала који се састоје од скоро чистог угљеника, као што је антрацитни угаљ. Метан се може наћи на угљоводоничним пољима било сам, везан за нафту, или у облику метанских клатрата.
Теорију да су фосилна горива формирана из фосилизованих остатака некадашњих биљки[4] путем излагања топлоти и притиску у Земљиној кори током милиона година[5] је приви представио Георг Агрикола 1556. године, и касније Михаил Ломоносов у 18. веку.
Америчка Служба за енергетске информације процењује да су се 2007. примарни извори енергије састојали од нафте 36,0%, угља 27,4% и природног гаса 23,0%, што је заједно сачињавало удео од 86,4% за фосилна горива у примарној потрошњи енергије у свету.[6] Нефосилни извори су у 2006. години обухватали нуклеарне 8,5%, хидроелектричне 6,3%, и друге (геотермалне, соларне, таласе, ветар, дрво, отпад) који су допринели са 0,9%.[7] Светска потрошња енергије је расла 2,3% годишње.
Фосилна горива се константно формирају путем природних процеса, међутим, она се генерално сматрају необновљивим ресурсима јер су потребни милиони година да се се формирају, а познате искористиве резерве се исцрпљују много брже него што нове настају.[8][9]
Коришћење фосилних горива ствара озбиљне проблеме у животној средини.[10][11] Сагоревањем фосилних горива се производи око 21,3 милијарди тона (21,3 гигатона) угљен-диоксида () годишње. Процењује се да природни процеси могу да апсорбују само око половине те количине, тако да долази до нето повећања од 10,65 милијарди тона атмосферског угљен-диоксида годишње.[12] Угљен-диоксид је један од гасова стаклене баште који повећава пријем радијације и доприноси глобалном загревању.