Шпански језик
романски језик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Шпански ( или — „еспањол“) или кастиљански ( или — „кастељано“) је иберијски романски језик, и четврти је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 472.000.000 људи,[3] а говори га и разуме укупно 568.000.000 људи (Према проценама из 2016. године).[4] Осим Шпаније, говори се и у Хиспаноамерици. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и сматра се да ће у догледно време престићи и енглески језик.
шпански кастиљански | |
---|---|
idioma español, español idioma castellano, castellano | |
Изговор | /espaˈɲol/, /kasteˈʎano/ — /kasteˈʝano/ |
Говори се у | Шпанија, Мексико, већем делу Централне Америке, у већини земаља Јужне Америке — говори га више од 50% становништва овог континента, говори га већински део становништва Кариба. Овим језиком говори велики број Андораца, становника Екваторијалне Гвинеје и Белизеа. У САД Шпански је матерњи за 37. милиона становника (12% укупног броја становника * ). |
Број говорника | 480 милиона (матерњи), више од 570 милиона укупно[1] (2017) |
латиница (шпанска варијанта) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Уједињене нације Европска унија Аргентина Боливија Чиле Колумбија Костарика Куба Доминиканска Република Еквадор Ел Салвадор Екваторијална Гвинеја Гватемала Хондурас Мексико Никарагва Панама Парагвај Перу Шпанија Уругвај Венецуела Организација америчких држава Афричка унија Латинска унија Карипска заједница Северноамерички споразум о слободној трговини Систем антарктичке повеље |
Регулише | Асоцијација академија шпанског језика (Asociación de Academias de la Lengua Española) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | es |
ISO 639-2 | spa |
ISO 639-3 | spa |
Шпански језик на мапи света
Државе у којима има службени статус Државе САД у којима нема службени статус, али говори 25% или више становништва
Државе САД у којима нема службени статус, али говори 10-25% становништва
Државе САД у којима нема службени статус, али говори 5-9,9% становништва | |
Шпански је део Иберо-романске групе језика, који је еволуирао из неколико дијалеката вулгарног латинског у Иберији након колапса Западног римског царства у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку,[5] а до прве систематски записане употребе језика је дошло у Толеду, ондашњој престоници краљевине Кастиље, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније Шпанске империје, а посебно у Америке, као и територије у Африци, Океанији и филипинима.[6]
Око 75% модерног шпанског је изведено из латинског, грчки је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.[7][8]
Шпански речник је био у контакту од зачећа са арапским, пошто се развио током Ал Андалузне ере на Иберијском полуострву.[9][10][11][12] Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског.[9][13][14] На шпански језик је исто тако утицао баскијски језик као и суседни Иберо-романски језици.[9] Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је готски језик од Визигота[15] при чему многа шпанска имена и презимена имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су окситански, француски, италијански и сардински, као и наватлански, кечуански, и неколико других америчких урођеничких језика.
Шпански је један од шест званичних језика Уједињених нација. Он се исто тако користи као званични језик у Европској унији, Организацији америчких држава, Унији јужноамеричких нација, Заједници латинско америчких и карибских држава и многих других међународних организација.[16]