Устанак Кометопула
From Wikipedia, the free encyclopedia
Устанак Кометопула је настао као реакција на окрутну управу Византијског царства у Македонији након освајања Бугарског царства 971. године.
Устанак Кометопула | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Византијско-бугарских ратова | |||||||
Територија Бугарског царства | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Византијско царство | Бугарско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Јован Цимискије Василије II Бугароубица Нићифор Уран Теофилакт Вотанијат † Нићифор Ксифија Константин Диоген |
Самуило † Давид Бугарски † Мојсије Бугарски † Арон Бугарски † Роман Бугарски † Гаврило Радомир † Јован Владислав † Пресијан II |
На челу устанка нашла су се четири сина војводе-комите Николе тзв. Кометопули: Давид, Арон, Мојсије и Самуило. Током побуне у борби су погинули Давид (убили су га македонски Власи на планинама између Преспе и Костура) и Мојсије (приликом напада на Сер), док су Арон и Самуило успели да протерају Византинце из Македоније. Међу браћом је дошло до неслагања око наставка деловања јер је Арон био за постизање споразума са царем Василијем II, док је Самуило био за независност државе, које се окончало Ароновом смрћу по Самуиловој наредби. Подизање побуне чији је циљ било стварање словенског царства позивајући се на традиције првог бугарског царства привукла је 979. године устанку некадашње бугарске принчеве Бориса и Романа који су живели у Цариграду. Током пута Борис је убијен, јер су га Бугари због грчке одеће заменили за Византинца, међутим Роман је стигао до Видина, али није наишао на одушевљење народа. Самуило му није предао власт иако је он на њу полагао право, тако да се Роман највероватније морао задовољити положајем намесника у Скопљу.