Експедиција 1 (МСС)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.
МСС–1 | |||||
Лого експедиције | |||||
---|---|---|---|---|---|
Основни подаци експедиције | |||||
Позивно име | |||||
Број чланова посаде | 3 | ||||
Период боравка | 2. 11. 2000 – 18. 03. 2001. | ||||
Трајање експедиције | 136 дана 17 сати 9 минута | ||||
Број орбита | 2.207 | ||||
Пређени пут | ~ 93.847.506 km | ||||
Апогеј | 396 km | ||||
Перигеј | 384 km | ||||
Инклинација | 51,6° | ||||
Орбитални период | 92 минута | ||||
Маса | 89.155 kg | ||||
Подаци о летовима посаде | |||||
Полетање бродом | Сојуз ТМ–31 | ||||
Време полетања | 31. октобар 2000. у 07.52.47 УТЦ[1][2] | ||||
Место полетања | Космодром Бајконур | ||||
Спајање са МСС | 2. новембар 2000. у 09.21.00 УТЦ | ||||
Повратак бродом | Дискавери, СТС-102 | ||||
Слетање | 21. март 2001. у 07.33.06 УТЦ | ||||
Место слетања | Свемирски центар Кенеди | ||||
Укупно трајање | 140 дана 23 сата 40 минута | ||||
Слика посаде | |||||
Друге експедиције | |||||
|
Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године.[3] Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла[4], али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном.
Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су опрему, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.[5]
Друга мисија шатла која је посетила посаду експедиције 1 била је СТС-98. Спојила се са орбиталним комплексом средином фебруара 2001. године, и са собом донела велику америчку лабораторију, вредну 1,4 милијарде долара, названу Дестини (енгл. ), чиме је маса станице први пут премашила масу свемирске станице Мир.[6]
Последња мисија шатла током ове експедиције, СТС-102, спојила се средином марта исте године. Њен примарни задатак је био да замени посаду експедиције 1 новом трочланом посадом Експедиције 2. Крај прве експедиције, а самим тим и почетак друге, наступио је одвајањем шатла Дискавери, 18. марта 2001. године.[7]
Посаду прве дуготрајне експедиције на МСС чинили су један Американац, који је био командант посаде, и два Руса, који су били летачки инжењери. Американац Вилијам „Бил“ Шеперд летео је у свемир три пута пре ове мисије, сва три пута као члан посаде спејс-шатла, чије су мисије трајале најдуже две недеље. Руси Јуриј Гидзенко и Сергеј Крикаљов већ су имали искуства са дуготрајним боравком у свемиру, током експедиција на свемирску станицу Мир, деведесетих година 20. века. Крикаљов је до тада већ имао више од једне године проведене у орбити око Земље.[8][9][10]