Радничка класа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Радничка класа је израз који у најширем смислу означава појединце и друштвене групе у савременим друштвима који за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада.[1][2]
Израз радничка класа, исто као и израз класа, може имати различита значења с обзиром на географске околности, историјски период и идеолошку подлогу темељем које се врши друштвена категоризација. Међутим, мање-више се створио консензус према коме је радничка класа у ужем смислу феномен који се везује за савремена капиталистичка, социјалистичка и друга друштва која су прошла кроз индустријску револуцију и урбанизацију.
За разврставање радничке класе од других друштвених слојева се користе разни критеријуми. Тако се, с обзиром на формалноправну једнакост радника и капиталиста врло често спомиње материјално богатство, односно припадност нижој класи у капиталистичким друштвима, односно непоседовање властитих средстава за производњу, па дакле и зависност од капиталистичких послодаваца.
Данас се пак под појмом радничка класа често подразумева традиционална радничка класа чији посао подразумева физички рад и за коју није потребно шире образовање, а за коју се често користи израз плави овратник. Насупрот томе су се као нова радничка класа у 20. веку појавили запосленици који за живот зарађују уредским радом који захтијева добро образовање, а за коју се користи израз бели овратник.
Марксистичка доктрина сматра како је радничка класа потлачена класа у капитализму, а како би у социјализму требало да постане владајућа класа и кроз диктатуру пролетаријата постепено створи бескласно друштво.
Марксистичко схватање радничке класе је последњих година изложено жестокој критици, с обзиром на то да многи припадници радничке класе у развијеним западним државама данас уживају животни стандард примеренији средњој класи него нижој класи. Концепт радничке класе је исто тако предмет критике због тога што се сматра непримереним модерним пост-индустријским друштвима.