Тријера
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тријера (изведено од лат. ,[1] „са три банке весала”; стгрч. ,[2] дословно „тровеслач”) је тип ратног брода у доба античке Грчке. У енглеском језику не постоји јасна диференцијација између грчких тријера и латинских трирема што доводи до забуне да се ради о истим типовима бродова. Међутим, ако боље погледамо, разлике и те како постоје.[3][4]
Иако не постоје чврсти докази о тачној години њиховог појављивања на историјској сцени, према Тукидиду прва тријера изграђена је 704. п. н. е. у поморском граду-држави (полису) Коринту, предводнику грчког поморства и поморске трговачке експанзије старога доба. Овај тип брода заменио је дотадашње пентеконтере, тј. монере, ратне бродове са једним редом од 25 весала са сваке стране и са 50 веслача. Новину су чинила три реда весала са обе стране брода. По вертикали била су размештена три реда клупа са по једним веслачем по веслу на свакој од њих. Два реда веслача била су распоређена испод, а један на палуби тријере. Они су углавном били заштићени током борбе, док су у биткама учествовали само морнари-војници. Капетан брода управљао је његовим кретањем помоћу два весла на крми. Посаду тријере чинило је око 200 људи, од којих су 170 били веслачи. Поред пловидбе уз помоћ једра, које се задржало као главно погонско средство бродова до 19. века, тријере су пловиле на весла брзином и до 16 на сат. Њихове релативно мале размере (дужина око 40 метара), што се може окарактерисати и као њихова мањкавост, биле су надокнађене великом покретљивошћу и маневарбилношћу за бродове тог времена. Слабе стране су представљали и њихова крхкост током бура и недостатак простора за спавање посаде. Главно оружје тријера били су јаки дрвени и метални кљунови на прамцу којима би се током битке покушавали зарити у непријатељски брод. Ипак је најпопуларније средство поморског ратовања тада, као и касније, био абордаж.
Ускоро су и друге државице на копну и на острвима почеле градити тријере, чиме се грчка поморска снага повећала, састојећи се искључиво од ових снажних бродова. Превласт је преузела град-држава Атина и држала је читаво време током великих поморских ратова с врло позитивним утицајем на снагу и способност грчке флоте.
Триреме нису ефективно коришћене у поморским биткама све до 525. п. н. е., када је, према Херодоту, владар Самоса Поликрат упутио флоту од 40 тријера у инвазију Египта као савезник персијског краља Камбиза II. Код неких историчара постоје неслагања око овог податка с обзиром да се на почетку владавине Поликрата помиње флота од 100 пентеконтера, а онда одједном постоји флота од 40 тријера. Таква технологија изградње довела би у питање револуционарност у бродоградњи Атињана који су у то време ипак били далеко испред других.
Постоје, међутим, подаци о још ранијем укључивању тријера у поморске операције. Наиме, Херодот помиње да је још египатски фараон Нехо II (610-595. године п. н. е) градио тријере на Нилу, за пловидбу по Медитерану и на Црвеном мору за пловидбу у Индијском океану. С обзиром на блиске везе овог фараона са Грчком, а посебно Коринтом, и ако су Коринћани заиста први поринули тријере у море, није немогуће да су и Египћани овладали њиховом изградњому у то време.
Сходно томе, сачувани примерак атичке грнчарије, који датира из периода између 735. и 710. п. н. е., садржи слику брода са три реда весала, с тим што горњи ред није запоседнуд веслачима. Сматра се да слика представља рани примерак, можда чак и прототип тријере.
Још увек се са сигурношћу не може рећи која је од ових теорија увођења тријера у ратну употребу ближа истини и истраживања се настављају.
Почетком 5. века п. н. е. започели су тешки ратови са Персијом који су трајали више од 200 година. Грчка флота је изграђена у последњи час. У то време су забележене и прве велике комбиноване копнено-поморске операције у историји ратовања, а ратне флоте и поморске битке играле су у тим ратовима значајну улогу. Тријере су биле главна снага ратних морнарица Медитерана између 7. и 4. века пре наше ере. Свој врхунац досегле су у бици код Саламине 480. п. н. е., највећој и најславнијој поморској бици античког доба.